Smrikva, smrička, šmrik ili šmrič vazdazelen je grm kojim obiluju naši sve zapušteniji pašnjaci. Na sjeveru Istre raste plava-juniperus comunis u južnim dijelovima crvena juniperus oksicedrus. Za ovu prigodu idemo brati crvenu smričku.
Zimskih dana, još ako je burno vrijeme, neki i danas idu brati smrikvu. Za oštra suha vremena lako pada s neugodnih bodlji na stablu; uvijek ima malo vjetra da se provija, a u šterni ima i meke zdravstveno ispravne vode. Osnovna sirovina, crvene bobice su tu oko nas. Bere se u sitnicu tako što se s palicom tuče po grani punoj smričke koja će pasti u sitnicu. Malo se pročisti i doma s njom. Nekada se zrnje moglo kupiti na tržnicama, danas malo tko tuče bobice od kojih će nastati za naše zdravlje vrlo kvalitetno bezalkoholno piće.
Lune se kod trešnje smrikve ne gleda, međutim vrlo je važno plodove ubrati za suha vremena. Tada ubrani plodovi, za desetak dana će štabelo rizati.
Da je lako tresti smrikvu svaki bi doma ima tu za organizam zdravu tekućinu, no nije baš tako, posebno ne za lakodelce.
Sve je više stabala smrikve sva manje ploda. Beru tek neki, a za tržište gotovo nitko.
Ponovimo recept. Namjernice: crlena smrikva – juniperus oksicedrus i što je jako važno meka voda. Način pravljenja: U meku vodu staviti deset posto zdravih i čistih plodova smrikve za burna vrimena. Piće je zgotovljeno za desetak dana. Prema želji, u tekućinu dodati limun, naranču, ili nešto treće.
